АЛЕКСАНДАР СЕНИЋ, БОГДАН ТОДОРОВ
Да ли обраћање за помоћ биоенергетичарима и новим траварима стварно представља, поред џепа,
опасност и за здравље?

Појаве масовних одлазака оболелих људи да решење својих проблема потраже код особа које нуде алтернативне методе лечења уместо да то учине код званичних здравствених институција, иницирала је здравствене раднике Београда да затраже да се овај вид пружања услуга стави под строгу законску контролу. Образложење је, наравно, да се ово чини ради, и у корист пацијената којима се после подвргавања оваквим третманима здравље погоршало. Поверење многих болесника у незваничне начине лечења се од стране већине медицинског особља тумачи искључиво као резултат ниске здравствене просвећености великог дела народа који наседа добро припремљеним рекламама у новинама и закупљеним телевизијским емисијама, при чему су сви алтернативни методи ненаучно шарлатанство, јер су засновани на примени недоказане космичке енергије бодењем акупунктурним иглицама ради активирања протока такозване животне енергије, односно употребљавају молитве, гатања и враџбине.

Најраширенији начин третмана је да се на оболелу особу делује директно рукама, ради преноса биоенергије, односно виталне или животне енергије. Већина биоенергетичара, који тврде да примењују овај вид енергије, чине то тако што им једна рука служи за предавање вишка сопствене енергије, а друга рука за одвођење негативне енергије из оболелог органа или целог организма третиране особе. У извесном смислу, овде се дешава нешто слично као код преливања течности код закона спојених судова док се нивои не изједначе, јер се размена енергије врши док се не изједначи између две особе, како био енергија, тако и негативна енергија. Уједно, при непосредном додиру међусобно се стапају и ауре које су својеврсни енергетски омотачи људског тела, при чему се мешају и њихове боје и деформације. Након физичког раздвајања, последица је проћишћенија аура једног и мутнија другог, односно деформитети једног се ублажавају, а код другог се појављују и остају као трајан запис у енергетском коду ауре, што постепено изазива обољења одговарајућих органа. Третирање рукама болесника непосредно једног за другим, а да се биоенергетичар претходно није очистио на енергетском и физичком нивоу, најбољи је начин да се оболели орган привремено умири, али и да се усаде енергетске клице друге болести, са великом вероватноћом да се третирани ускоро разболи и од њих. Слично се дешава и код одласка на терапије код биоенергетичара који је и сам болестан од неке болести, када се добија вишак животне енергије његових здравих органа, али и негативност из оболелог органа у сопствени здрав. Посебан вид терапије је ментално деловање на генетски код оболелог. То је преношење матрице здравствених генетских кодова терапеута, најчешће према сопственом психофизичком калупу, што треба да изазове преобликовање матрице кодова оболелог. Овако може да се оболелим органима усади здрава матрица ради опоравка, али ако терапеут није потпуно здрав, он може да матрицом својих болесних органа наруши туђе здравље.

Примена акупунктуре је заснована на довођењу свеприсутне животне енергије зване ки или чи, преко акупунктурних игала кроз акупунктурне тачке на телу, односно кроз енергетске улазе у само људско тело, ради енергетске допуне као и успостављања нарушене енергетске равнотеже. Зависно од врсте и стадијума болести, примењују се разне врсте акупунктурних игала, које се или само забоду у акупунктурне тачке и оставе одређено време, или их тако забодене акупунктуролог окреће длановима. Тада је терапеут посредник који регулише проток и усмеравање свеприсутне енергије. Ипак,понекад то представља велики ризик, како за акупунктуролога, тако и за пацијента. У појединим случајевима,где је присутан велики мањак енергије у организму, односно блокаде путева енергетског протока, када се пробије блокада,долази до експлозивног увлачења енергије од стране пацијента, најпре из организма терапеута, који не може тако брзо да је надокнади из околине,па доживљава енергетски шок, манифестован изненадном малаксалошћу и клонулошћу. Сам пацијент, код тако наглог дотока енергије, поред обиља благотворне енергије, из организма даваоца може да прими и нежељену негативну енергију из неког оболелог органа. После ових набројаних примера, где често,осим у почетку, настаје погоршавање здравља, поставља се питање шта и како предузети , коме се обратити и веровати и да ли уопште постоји нада за излечење и спас. Када притисну болови,нема се лекова или за њих нема довољно новца, и не само тада, вреди потражити помоћ од вере и крста, јер оно што после тога може да се деси, није ни аутосугестија, ни халуцинација, ни сујеверје, него чиста истина. Управо зато је и дошло до озбиљне сарадње између врхунске медицине и Православне цркве.

Захваљујући комплментарности рада теолога и психијатара, долази до добрих резултата за пацијента. И најагресивнија психичка стања се успесно лече када се правила савремене психијатрије допуне са исцелитељеском моћи копије фреске Белог Анђела , што се већ увелико примењује у вршачкој Психијатријској болници. Код лечења болести зависности од дроге и алкохола, је такође драгоцена подршка свештеника који речима вере снаже вољу пацијента да издрже кризу која наступа у периоду одвикавања, а и касније да поново не подлегну истом искушењу. У болницама које су у својим просторима изградиле, или обновиле капеле за пацијенте и особље,установљено је да сем што болесници лакше подносе боравак у болници,примењене терапије дају много брже и боље резултате него раније.

У сваком случају је сигурно да обраћање вери нема негативних последица а бројни су примери да су тада могућа научно неочекивана излечења која су на граници чуда,ако и нису чуда сама по себи.