КСИЛОФАГНИ ИНСЕКТИ-ШТЕТОЧИНЕ КОЈЕ НАПАДАЈУ ДРВО

Црвоточину узрокују бројни инсекти који живе у дрву (такозвани ксилофагни инсекти). За њих је дрво храна и станиште, па стога нападају здраво или слабије растуће дрво, свеже посечено дрво, осушене и уграђене дрвене производе те намештај.

Већина инсеката који нападају дрво имају сличан развојни циклус: јединке одлажу јајашца из којих се излежу ларве; оне продиру у дрво и у њему дубе ходнике. Тако узрокују механичка оштећења која смањују чврстоћу и тврдоћу, а могу дрво и толико уништити да га морамо бацити. У одређеном тренутку развоја ларве се претварају у бубе, а из бубица се развија одрасли инсект (имаго), који ће по правилу избушити отвор за излетање како би одлетео на слободу (неке врсте ипак никад не напуштају дрво, већ се настављају парити у ходницима).

.
Највећу штету изазивају инсекти у стадију лаврве који траје различито дуго, зависно о врсти инсекта, животним условима и количини хранљивих твари које дрво садржи. Ларве инсеката који нападају дрво прехрањују се врло различито: неке се хране само скробом, друге посјеују ферменте којима разграђују целулозу и хемицелулозе, а многе се хране дрвом које су претходно дјеломично разградиле гљиве. О врсти инсекта овиси коју врсту и који део дрва ће напасти. Велику храњиву вриедност имају живи део коре и бели део па стога велика већина инсеката живи управо у тим деловима. Средишњи део је тврђи и мање богат храњивим тварима, а садржи и танин, смолу, киноне, алкалоиде, итд. Све ове твари делују на инсекте као отров или их одбијају те представљају природну заштиту за дрво.

Зависности у каквом дрву живе, инсекте делимо у више скупина.

Примарни ксилофаг напада здраво дрвеће у расту, а секундарни се развијају у физиолошки слабијем дрву или свеже посеченом и још влажном дрву. У нашим шумама се врло чесо могу наћи штеточине из породице поткорњака (Scolytidae), који изазивају штете познате под називом 'мушичавост дрва'.

У тој су скупини најопасније ларве корњака (Ilpinae), које буше ходнике испод коре те лествичари (из врсте Hiloterus), који нападају дрво игличарки и лишћара (посебно храста и букве). У ходницима, који обликом подсећају на лестве, расту гљиве којима се хране. Чести су и лесари (Huleborus), који дубе ходнике дубоко у дрво у смеру годова, а и инсекти из породице сржаваца (Platupodidae) и вртница (Lume-hulidae). Врло је раширен храстов сржавац (Platupus culindrus Fabr.), који ходнике дуби дубоко у дрво, често и до срчике дрва (отуда су и добили назив). Осим храста, он напада и буковину. Буков вртник (Hulecoetus dermestoides L.) напада свеже посечене трупце букве, храста, а и других врста дрва, која морају бити толико влажна да се у дрву могу развити симбиотске гљиве, којима се хране ларве. Значајни секундарни инсекти на дрву су и осе (Siricidae), мрави (Formicidae) и термити.

Терцијарни инсекти су прилагођени скромним животним условима: ниској влази и минималним количинама хранљивих твари. Нападају суво, обрађено и уграђено дрво те га након развитка неколико генерација потпуно уништавају. Код нас највише штете изазивају ларве инсеката из обитељи стрижибуба (Cerabucidae), куцкара оклопљених глава (Anobidae), а и паркетара (Luctidae).

Међу најопасније штеточине грађевинског и потпорног дрва игличарки убраја се кућна стржзибуба (Xylotrupes bajulus L.), која прије свега напада смрековину и беле делове бора. Штету изазива на дрвеним грађевинама, грађевинском дрву, подовима, намештају, итд. Ларве су свијетле боје коже, дугачке су до 3 цм, живе у дрву до 5 година, а у неповољним околностима могу бити и знатно дуже. Хране се белим деловима дрва, шећерима, скробом и целулозом те зато у дрву буше ходнике који су пуни црвоточине, тј. остатака дрвеног праха и измета. Знакови напада тешко се откривају, јер је површина дрва готово неоштећена, док истовремено оштећења унутрашњости могу бити толика да може доћи и до рушења читаве грађевине.

Породица инсеката оклопљених глава обухвата више врста које нападају уграђено дрво игличарки и лишћара. Насељавају се у дрвеним подним облогама, степеништима, носивим конструкцијама и у намештају. Најрадије нападају дрво у затвореним и устајалим просторима. Обични тврдоглав (Anobium punctatum De Geer) је малени инсект тамне боје, познат као уништавач старих грађевина и умјетничких предмета. Ларве буше ходнике у белом делу разних врста дрва, али не оштећују површину дрва. Мање је проширен шарени тврдоглав или устрајник (Anobium pertinax L.), познат и под називом "мртвачки сат". Ово је име добио зато, јер самци у тренутку парења ударају главом о дрво, што се може врло добро чути, прије свега у тихим ноћним сатима.

Породица паркетара дели се на отприлике 60 врста и проширена је по читавом свету. Најзначајнији европски представник ове породице је обични паркетар (Luctus linearis Goeze). Напада уграђено дрво тврдих лишћара, пре свега паркет од храстовине, јасена, бреста и акације. Ларве живе у белом делу дрва, које садржи довољно скроба, те буше вијугаве ходнике. Лети су пуни фине беле брашнасте црвоточине.

Кватернарни инсекти нападају дрво које је у непосредном додиру са земљом (стубови, ограде, плотови, јамско дрво) те већ иструнуло дрво које су већ напале гљиве тако да садржи до 25 % влаге. Представници ове скупине су инсекти из обитељи завртача (Cossidae), тврдоглава (Anobiidae) и неких врста термита.

Пре пропадања дрво треба заштитити разним методама. Превентивна заштита обухваћа мере које подузимамо на здравом дрву с намјером да очувамо његова својства. Притом користимо премазе који садрже инсектициде, а најбоља је дубинска импрегнација одговарајућим хемикалијама.

Репресивну заштиту изводимо кад је већ дошло до напада инсеката. Дрво обрађујемо разним хемијским средствима, али је само уништавање штеточина на дрву дуготрајан и скуп поступак. Хемикалије убризгавамо у излетне отворе инсеката или у рупице које сами избушимо у дрву одређеним редоследом. Мање предмете можемо потопити у одабрано средство. Поступак уништавања инсеката гасом (алуминијевим фосфатом или метилбромидом) и методу уништавања инсеката врућим ваздухом препустите ипак школованим извођачима.

На тржишту се може наћи више средстава за заштиту дрва и уништавање инсеката која произвођачи нуде под разним трговачким називима. Код употребе морамо се придржавати упутстава, јер је већина инсектицида отровна.