СВЕТИ ЈОВАН ШАНГАЈСКИ И САНФРАНЦИСКАНСКИ

Рођен 4. јуна 1896. године у Русији, у племићкој породици Максимовић која је избегла је у 18. веку у Русију пред најездом турских освајача.

У време грађанског рата у Русији са породицом је дошао у Србију. У Београду је потом уписао и 1925. године завршио Теолошки факултет. У руској цркви у Београду га је владика Антоније, поглавар Руске православне заграничне цркве произвео у чин чтеца. Замонашио се у Миљковом манастиру код Свилајнца 1925. године узевши име Јован, према свом претку Јовану Тоболском. Од 1925. до 1927. године предавао је веронауку у гимназији у Кикинди.Свети синод Српске православне цркве поставио га је 1929. године за суплента Богословије у Охридској епархији у Битољу.

Године 1934. постао је епископ Руске православне заграничне цркве и послат је у Шангај, да би из њега преко Филипина и Париза напокон стигао до Сан Франциска и тамо остао до своје кончине 2. јула 1966. године (19. јуна по старом календару).

Служио је свету литургију на француском, холандском, грчком, црквенословенском, кинеском, и енглеском језику.

Још за свога живота Св.Јован чинио је чуда као сасуд Духа Светога, која су се наставила и после његовог представљења Господу, до данашњих дана.

На овој икони приказан је у епископском одјејанију, са митром на глави и омофором око врата, како благосиља дикиријом и трикиријом у рукама.

Православна Црква прославља га 02.јула (19.јун по јулијанском календару).