Српска Православна Црква прославља Св.Петку
14. октобра по "старом" , односно 27. октобра по "новом" календару

ПРЕПОДОБНА МАТИ ПАРАСКЕВА (СВ.ПЕТКА) Српска

Рођена у граду Епивату, на обали Мраморног мора између Силимврије и Цариграда, срpскога порекла,

После смрти родитеља, одлази у Јорданску пустињу где се подвизавала до пред смрт. Упокојила се у Епивату, где су и положили њене свете мошти у цркви светих апостола Петра и Павла.

Бугарски цар Јован Асен их 1238.године добија од крсташа и преноси их 1396. године у Трново. После доста времена, када турски султан Бајазит заузе Трново, све драгоцености и светиње бише разграбљене. Тада чесне мошти свете Параскеве бише пренете у Валахију. А када Турци освојише и Валахију 1396. године, српска царице Милице измоли код султана Бајазита њене свете мошти и пренесе у Србију, у Београд, где је затим подигнута црква Света Петке која и до данас постоји у Калемегданској тврђави,  у којој се налази и извор чудотворне воде. 

Године 1521. султан Сулејман II, по заузећу Београда, плени и чесне мошти преподобне Параскеве и преноси их у Цариград.

Године 1641. молдавски војвода Василије Лупул преноси мошти Св.Петке у град Јаши у Румунији у коме се и данас малазе. 

СРПСКА православна црква слави четири свете Петке (Петак се на Грчком каже Параскеви-Παρασκευή) :
- Параскеву Мученицу,
- Параскеву Преподобномученицу, звану Римљанка,
- Параскеву Великомученицу, звану Иконијска и
- Преподобну Параскеву Српску, која носи своје српско име Петка (Руси кажу- Пятница) .

Света Петка је најмлађа од ове четири светице.

Често се (погрешно) иконопише са крстом у руци како се иначе се сликају мученици (остале три Св.Петке су мученице и исправно се сликају са крстом).

По канонима, Св.Петка Српска иконопише се искључиво са длановима окренутим ка посматрачу, како се иначе иконопишу преподобни и праведни (на изглед небитан, али веома важан детаљ који нам омогућава правилно "читање" иконе).